Kraj ili novi pocetak

Zivot nam se promijeni u sekundi, jednog dana imas sve, vec drugog nesto fali. Ali uvijek kazem onu frazu, koja je ipak tako istinita "ma samo nek smo zdravo".
I meni je zivot malo skrenuo sa kolosijeka, ali nadam se da ce se ubrzo vratiti u normalu. Prije nekoliko dana ostala sam bez posla. Kazu da je otkaz poslije smrti nekog bliznjeg najveci stres koji covijek moze dozivjeti. I jesam bila pod stresom i plakala, ali opet na kraju shvatis da nista ne mozes promjeniti vec samo pogorsati. Sad pokusavam da se naviknem na novonastalu situaciju i da iz nje izvucem najbolje sto mogu. Imam malo dijete, kome treba vesela i zdrava mama, pa nastojim njoj da se posvetim. A pored toga rijesila sam da naucim njemacki jezik, ali on line. Mada mi tesko ide sa trazenjem nekog dobrog kursa na internetu, ali iskopacu ja vec nesto.
Jedan dobar dio dana provodim u kucanskim poslovima. to je bar neizbjezno. Ali sreca je sto volim da kuham, pa ukucanima bar priredim gust za nepca:-) Ali o tome u drugim postovima.
Malo sam razmisljala i o tome cime bih jos mogla da se bavim, ali skontala sam da nista ne znam da radim:-( U stvari znam sve pomalo, al nista dobro. Tako i kazu za moj posao novinara, da znamo o svemu pomalo, ali ni u cemu nismo bas dobri. Steta.
pusa do sljedeceg posta

Mika

Evo sjedim na poslu i umjesto uobicajene jutarnje kafice, ja se bavim mojim novim blogom. Razmisljam cime da zapocnem ovo druzenje. Odlucila sam da to bude poezija Mike Antica, koja je tako romanticna i vraca nas u dane mladalackih ljubavi <3
Provedite divan dan i uzivajte svaki tren. Ne dozvolite da losi ljude uticu na vas raspolozenje.

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Hello

Dragi moji potencijalni citaoci:-)
Kazem ovo potencijalni jer nemam pojma da li ce neko citati ova moja piskaranja. Otvorila sam ovaj blog cisto za moju dusu, a i na nagovor moje seke. Ne znam ni tacno o cemu cu pisati, znam samo da cu pokusati da podjelim sve ono sto me opcini, rastuzi, razvedri, bilo sta sto bi moglo biti interesantno.
Inace, da se predstavim, ja sam mama dvogodisnje curice:-) (posto sam kao i svaka mama najvise ponosna na svoju ljubimicu vjerovatno ce najvise postova biti o njoj), novinarka sam (tako da ocekujete i komentare na aktualna desavanja u svijetu), supruga sam (davanje i primanje savjeta o musko- zenskim odnosima), volim kuhati (recepti), obozavam da citam i takodje mnogo volim da mastam.
Naziv bloga je po kombinaciji moje dvije omiljene knjige, a i na neki nacin se poistovjecujem sa dvije glavne junakinje, Haidy sam procitala milion puta i s njom sam se povezivala kao mala, a sada kao odrasla se milion puta osjecam kao Alisa u zemlji cuda. Ali, da ne duzim, ima vremena upoznacete me:-))
pusa