Ono "nesto"

Je li i vas nekad uhvati to "nesto", sto bi Djole rekao D- mol? Da li i vi nekad osjetite neku tugu, neobjasnjivu, izazvanu bez ikakvog povoda, ali tesku kao betonska ploca na plecima. Da li se i vi nekad osamite, pustite balade i samo sjedite, placete ili pisete... Da li i vi nekad ostaviti sve na stranu i posvetite jednu noc zaljenjem za prosloscu, za prolaznoscu zivota...? Da li nekad sami u noci strahujete od buducnosti, od gubitka voljenih, a taj strah bude toliko veliki pa vam se cini da zauzima cijelu sobu, da vas gusi, a nemate gdje da pobjegnete. Da li se nekad od svojih strahova branite sutnjom, da li se pravite da ne postoje, i samo ponekad kao ja danas pustite da isplivaju iz vas. I jednostavno budete tuzni bez razloga, bez povoda, samo tuzni. I znate da na to imate pravo, u kasne sate, kad vas niko ne vidi, da ne uznemirujete voljene...

Nostalgija...

http://www.youtube.com/watch?v=VVmc-fkg2aA&feature=youtu.be

Dugo toplo ljeto

Ne znam kako je sa vama, ali meni se ovo ljeto baaaas oduzilo. Mada znam da se vecina nece sloziti sa mnom, ali ja jedva cekam jesen. A sad, to je uglavnom zbog mog stanja. Mnogo mi je vruce, imam konstantan osjecaj da mi neko drzi upaljen fen ispred nosa i to na najace. Pa sam onda sama sebi ogromna (i drugima, hahaha), aktivnosti su mi smanjene, ne smijem na bazen, ne smijem sto nekih cuda. Eto izjada se ja.
Ali nije sve tako crno. Npr. proljepsala sam se, hahahahahaha. Salim se, nego imam osjecaj da sijam iznutra. pa se to odrazava i na moje lice. A na licu i ocima se vidi sve. I pored ogromnog stomaka i natecenih nogu, ja se osjecam pozeljno:-) Pored toga imam mnogo vremena za sebe, da spavam ujutru do kasno, pa onda prilegnem poslijepodne, da se sminkam pola sata, da ne radim po cijeli dan nista (jer ja sam zaboga trudna), da pustim da mi svi tetose i udovoljavaju, da jedem sta hocu, ma imam pravo na sve. Zivjela trudnoca!
A najvise mi je drago sto imam vremena za moju Lolu, nista ljepse kad se zajedno ujutru budimo i lijenjo protezemo po krevetu po pola sata, doruckujemo na terasi, idemo kuda hocemo i radimo sta nam je volja.
Eto, od pocetne ne bas optimisticne recenice, ispade lijep kraj. Takve smo vam mi trudnice, totalno nepredvidive.
pusa